MOJI PREDMETI

Vrste rječi

svaka čast, sve za pohvalu, najbolji ste.

Poštovani, napisao sam tekst za djecu čiji je naslov "Muke s r". Riječ je o monologu djevojčice koja ne može izgovoriti glas r. Volio bih da ga objavite na svojoj stranici i to, ako vam se svidi, što prije. Naime, htjeli bismo da učenica s tim tekstom nastupa na Lidranu. No propozicije kažu da tekst mora biti negdje objavljen. Stoga vas molim da objavite taj tekst ako udovoljava vašim kriterijica. S poštovanjem, Dražen Valentin 095/832-8520 P.S. Tekst je u nastavku. MUKE S R Dobar dan. Ja sam Karla Pribanić i ne znam reći slovo r. R, r, r. Ne ide. Riba ribi grize rep. U Barbarinu vrtu raste rabarbara. Ma kakvi. Ne ide. A mogu vam reći da sam svašta pokušavala. Prvo su me vodili nekom logopedu. Ali nije pomoglo. Tamo sam samo naučila jako brzo reći riba ribi grize rep. Onda je tata zaključio da mi je to sigurno od krivih zubi. Pa su me vodili ortodontu. Stavio mi je u zube neke žice od kojih nisam mogla reći ni s, ni z ni ž. Samo sam šuškala i pljuckala. Uglavnom, sada samo imam jako pravilne zube, ali r još ne mogu reći. A bila sam i kod psihologa. On je rekao da su mi sve ovce na broju i da to nije ništa strašn, da to trebam prihvatiti i tako dalje i tako dalje. Vidjela bih ja njega da on ne zna reći – znate već koje slovo. Onda sam pokušala umjesto ovoj svojeg nazovi r govoriti neki drugi glas. Prvo sam se odlučila za v. A onda sam jednom u školi rekla da sam vadila u vvtu i svi su me blijedo gledali. Zato sam odustala od v i prešla na l. No učiteljici sam jednom rekla da sam ispunila ladnu bilježnicu. Naravno, svu su mi se smijali – čak i ona. Mislim, kakvi su to učitelji. Trebali bi nas braniti od ruganja, a ne se i oni smijati slabijima. U trećem razredu odlučila sam izbjegavati sve riječi s r. Nisam bila sretna ni radosna, nego vesela. Ali što ćete kad imam nesreću da se zovem Karla. Doskočila sam ja i tom problemu. Odlučila sam da ću se zvati Ivana. I nisam govorila da idem u treći razred, nego u peti. Bila sam vesela Ivana iz petog. Sve je bilo dobro, zapravo odlično, dok mami neka susjeda nije rekla: „Pa nisam znala da vaša Ivana ide u peti razred.“ Mama me stjerala u kut, a s njom nema šale. I ponovno sam postala Karla iz trećeg. U četvrtom razredu sam saznala da Francuzi govore r kao ja. Nagovarala sam svoje da se preselimo u Pariz, ali nisu imali razumijevanja za mene. Zato sam odlučila učiti francuski. Kad me neće voditi moji, idem ja sama. No odustala sam kad sam vidjela da oni i druge glasove izgovaraju nekako čudno. Tamo mi se ne bi smijali zbog r, ali zbog svega drugoga bi. I tako ništa ni od francuskog. A sad idem u peti. I jako sam sretna zbog toga. Znate zašto? Jedno r manje. Prije sam išla u prrrvi, drrrugi, trrreći i četvrrrti razred. A sad idem samo u peti. Upola mi je lakše. Ali, pravo da vam kažem, polako se mirim sa svojim r. Pa mislim, tko još može tako izgovoriti r? Zato sve manje izbjegavam riječi s r, sve manje sanjam o nekoj zemlji gdje govore kao ja. Sve više mi se sviđa moja Barbara i rabarbara. Čujte kako ovo milozvučno zvuči. U Barbarinu vrtu raste rabarbara. Fora, zar ne? Sad me čak pomalo brine da ću se jednoga dana probuditi i moći normalno izgovoriti riba ribi grize rep. Valjda se to neće tako skoro dogoditi. To su vam moje muke s r. Sad moram ići. Bok! Ustvari. Zdrrravo. Pozdrrrav od Karrrle.